Od kako je Flajs 1926.god. otkrio pneumotahograf, završena je era glomaznih i nepraktičnih zatvorenih, poluzatvorenih vodenih i suvih spirometara. Postignut je napredak u ranom otkrivanju najčešćih hroničnih respiratornih obolenja  pluća: HOPB –hronična opstrukcijka bolest pluća (hronični opstrukcijki bronhitis i plućni emfizem) i bronhijalna astma. Međutim, i za ovaj test potrebna je saradnja ispitanika: nakon maksimalnog inspirijuma potrebno je izduvati maksimalno jako i brzo u otvorenu cev aparata. Na ovaj način pored standardnih spirometrijskih parametara mi određujemo i mesto poremecaja optrukcije, tzv. male disajne puteve.

m 

To je ekspiratorna struja vazduha u završnom delu ekspirijuma koji uglavnom zavisi od kvaliteta elastičnih vlakana disajnih cevi a manje od  saradnje pacijenta. Pored toga što se HOPB može otkriti i u najranijoj fazi, vrednost ovog testa je što se na osnovu oblika krivulje može registrovati  i tzv. kolapsibilnost malih disajnih puteva.

U našoj ustanovi se ova metoda radi rutinski od 1974.god.