|
To je zaključak
sastanka u organizaciji NASA-e, koji se bavio pitanjima
kolonizacije Marsa i prevazilaženja surovih prilika koje na
njemu vladaju. Ipak, čak i malo zagrevanje atmosfere i malo
vode iz večnog leda bi moglo da omogući život genetski
modifikovanim vrstama sa Zemlje. Britanski naučnik Julian
Hiscox tvrdi da su šanse za tako nešto vrlo velike i da bi
prvi stanovnici Marsa mogle da budu alge. Pre svega, ovu vrstu
bi trebalo genetski modifikovati na taj način da ona bude
sposobna da "blokira" ultraljubičasto zračenje, tako
što bi algama bili "ubačeni" geni koji dozvoljavaju
proizvodnju pigmenta koji filtrira zrake. Još hrabrija vizija
modifikacije potiče od američkog biologa Penelope Boston,
koja tvrdi da "ekstra-geni" mogu da nateraju biljke da
umesto vidljive svetlosti, za fontosintezu koriste ultraljubičasto
zračenje.
Druge modifikacije koje
bi trebalo na biljkama izvesti su još lakše za sprovođenje, a
tiču se života u ekstremno suvoj i hladnoj klimi. Na Zemlji
postoje biljke koje uspevaju u sličnim, mada ne tako ekstremnim
uslovima, tako da njihova otpornost treba da samo bude
"pojačana".
Prema tvrdnjama naučnika
okupljenim na ovoj konferenciji, i "staromodni" načini
uzgoja novih vrsta bi mogli da u čitavom projektu pronađu
svoje mesto. Vekovima već čovek uzgaja nove pasmine, tako što
postojeće vrste izlaže drugačijim uslovima, a zatim uzgaja
jedinke koje su uspele da prežive i prilagode se. Isti princip
bi bio primenjen i na bakterije koji bi bile pripremane za
ekstremnu marsovsku klimu. Naučnici se slažu da je potrebno
prvo "uzgojiti" mikroorganizme na Marsu, jer će oni
stvoriti "organsku bazu" koja je potrebna budućim
vrstama. |
|
